Grašak je prva velika berba u proleće koja mi obezbeđuje zalihe za celu godinu, i zato mu se posebno radujem. Ima još par razloga – raste i zri kad malo čega drugog ima u bašti, a i svi vole da ga jedu. I konačno, zaista nije teško gajiti ga.
Dve su najvažnije informacije koje pomažu da savladate uzgoj graška: to je biljka koja voli hladno vreme, i to je azotofiksator. Ovo drugo znači da grašak preko lišća uzima azot iz vazduha (ono čime đubrimo baštu) i smešta ga u male kapsulice koje formira oko korena. Zato grašku ne treba zemljište bogato azotom da bi rastao – on ga sam pravi. Većinu tog azota biljka i potroši tokom rasta, ali po nešto ostane i u zemlji, pa je tako obogati i pomogne sledećim usevima. Azotne module možete i sami da primetite golim okom ako isčupate koren odrasle biljke graška iz zemlje.
SPREMNO ZA ZAMRZIVAČ: Sorta Mali Provansalac
SETVA GRAŠKA
Grašak se seje direktno u zemlju u jesen ili u proleće. Bez obzira na to da li ga posadite u novembru ili u martu, grašak će da donese plod krajem proleća. Kod mene u Sremu, grašak posejan u martu stiže u prvim danima juna. Onaj posejan s jeseni stiže desetak dana ranije.
Šta je onda bolje? Primećujem da je jesenji grašak mnogo bujniji i rodniji, biljke su robusnije, zdravije i snažnije. S druge strane, zbog hladnog vremena jesenjem grašku treba mnogo da proklija, pa se nekad dogodi da seme istruli, da ga isčeprkaju životinjice ili da jednostavno nema dobru klijavost, pa da ostanete bez berbe. Dok shvatite da grašak nije nikao, već je duboka zima.
PROLEĆNA BAŠTA: Najbliži kameri su mlada cvekla i red graška Čudo Amerike.
S druge strane, iako daje manje obilan rod, setva graška na proleće je pouzdanija. Duži dan i malo više toplote u odnosu na jesen ipak pomognu da grašak dobro proklija. Može se sejati kad god nema snega – jedne godine sam ga sejala čak i 1. januara – pa sve do početka marta. Naravno, kada je tako hladno potrebno mu je mnogo vremena da proklija, dok na iole višim noćnim temperaturama (od 5o C pa na više) vrhčić biljke izbija iz zemlje već posle nedelju dana. Kasnija setva nije poželjna – grašak nema vremena da stasa i napravi mahune pre nego što udare prve vrućine. Zato nakon marta ne sejem grašak. AKo ga nisam proizvela dovoljno, trudim se da to nadoknadim obilnijom setvom boranija koje slede posle njega.
Grašak se seje direktno u zemlju, u redove u kojima je razmak između semena oko 5 cm, a između samih redova oko 50 cm, tako da možete da prođete između dva reda dok berete. Seje se na dubinu od oko 2 cm. Kad porastu, biljke se zgusnu, rašire i upletu, tako da formiraju jednu gustu masu lomljivih, osetljivih grančica. Zato je važno da možete nežno, bez lomljenja da mu priđete sa dve strane kada krene berba.
Uzgoj graška iz rasada sam takođe probala, ali nisam našla da ima prednosti u odnosu na direktnu setvu, a zahteva više truda i vremena.
Čim grašak nikne, ušuškam ga (malčiram) slojem suve ili sveže trave. To omogućava da se duže očuva vlažnost u zemlji, služi kao sloj toplotne izolacije i smajuje količinu korova koji u proleće počinje da buja.
Postoje niske i visoke sorte (o odabiru ćemo kasnije), ali čak i niske sorte koje se kod nas najčešće gaje, traže oslonac. U stara vremena, kada bi se sejao grašak, na zemlju bi se bacala gomila granja od orezanog voća., pa je grašak slobodno puzao uz njih. Kod mene se solidno pokazalo ubadanje prutića mestimično u redove, ali definitivno je najpraktičnije sejati ga uz mrežu (onu zelenu za krastavce).
ODABIR SORTE
Godinama sam sejala isključivo sortu Mali Provansalac – on je možda čak i sitniji od drugih sorti, ali daje mnogo ploda, mekan je i sladak. Deca ga obožavaju čak i sirovog, pa ga jedu još u bašti. Ove godine isprobala sam Čudo Amerike – taj grašak je robusniji, snažnijeg stabla i veće mahune, pa i krupnijeg zrna. Prilično nam se dopao. Međutim, sa njim smo imali jedan peh: grašak iz jesenje setve nije nikao – istrulio je u zemlji (osim nekoliko biljaka). Sudeći po datumu na kesici, seme je delovalo izuzetno sveže, pa sam pomislila da je samo čuvano u uslovima vlage. Međutim, dala sam mu još jednu šansu na proleće. Ostatak semena iz iste kesice lepo je niklo u martu i donelo rod u junu. Na jesen ću, ipak, pokušati ponovo da zasejem Čudo Amerike, i naravno, Malog Provansalca.
POREĐENJE: Čudo Amerike je levo, a Mali Provansalac desno.
I Mali Provansalac I Čudo Amerike su niže sorte, izrastu oko 60 cm, ali im treba potpora. Postoje visoke sorte koje izrastu i po 2 m i one traže ozbiljniju konstrukciju. Do sad sam sejala visoke boranije i pasulje na različitim konstrukcijama, ali sa visokim graškom još nemam iskustva.
ZEMLJIŠTE ZA UZGOJ GRAŠKA
Kao što sam pomenula, grašak je azotofiksator. U leje sa graškom zato ne dodajem stajsko đubrivo, već samo domaći kompost koji inače svuda posipam. Čini mi se da je dodavanje đubriva sasvim bespotrebno i da ga grašak ne iskoristi kao što bi neko drugo povrće. Isto se odnosi i na boraniju, pasulj i druge mahunarke.
ODRASLE BILJKE: Mali Provansalac sa pobodenim grančicama za penjanje
NAVODNJAVANJE
Dobra okolnost za uzgoj graška je što on raste u doba godine kada je zemlja vlažna. Zato ga ne zalivam, osim ako nastupi period prolećne suše. Voda mu je najvažnija u vreme cvetanja i formiranja mahuna – ako je suvo, to će se odraziti na urod – pa obratite pažnju da su mu tad potrebe podmirene.
ŠTETOČINE
Do sad mi se nije desilo da graška napadaju insekti ili bilo kakva druga bolest, i to pripisujem pravilnom odabiru godišnjeg doba u kom ga sejem. Neki seju grašak i leti i u ranu jesen, pa verujem da su tada biljke osetljivije i da ga možda nešto napada. Inače povrće u bašti gajim apsolutno bez ikakve hemije i veštačkih đubriva – samo uz kompost i malo stajnjaka, a to je sasvim dovoljno za održavanje razvnoteže i plodnosti. Za grašak to posebno važi!
BERBA
Mahune sazrevaju sukcesivno, u periodu od oko dve nedelje, na primer, pa bi trebalo da i da se bere oko 3 puta za to vreme. Beru se one mahune kojima se zrna ocrtavaju, koje su nabubrele i izgledaju puno. Ako niste sigurni, uberite par najvećih, pa otvorite i vidite kakvo je stanje unutra. Ne valja ni previše čekati jer plod neće biti tako sladak i nežan ako predugo stoji na biljkama. Pomenula sam već da su stabljike graška krhke, pa mahune otkidajte pažljivo. Ja obično berem grašak dva puta u razmaku od oko nedelju dana, a onda treći put isečem sve stabljike (koren obavezno ostavim u zemlji zbog onog azota!) i onda polako s njih skidam svaku, pa i najmanju mahunu.
Čišćenje graška iz mahuna za nas je porodičan posao, u njemu često učestvuju deca. To je dobar povod da sedimo u krugu i pričamo o svemu i ničemu!
ČUVANJE
Stari kuvari će reći da grašak mora da se blanšira pre zamrzavanja. To znači da ga ubacite u kipeću vodu na jedan minut, a zatim izvadite, ohladite, osušite i pakujete u zamrzivač. Odavno sam prestala to da radim – pakujem ga sirovog. Ukus je isti, održava se jednako uspešno, a posla je manje. Koristimo ga do sledećeg proleća.
Najčešće ga spremamo sa junetinom ili piletinom na crnom luku, dodamo šargarepe, paškanata i krompira, trunku mirođije, soli i bibera i eto lepog i zdravog obroka.
KOLIKO GRAŠKA DA POSEJETE?
Koliko ćete graška zasejati, zavisi naravno od toga koliko često želite da ga jedete i koliko vam je domaćinstvo. Sa pakovanjem od oko 250g graška, rekla bih da možete da dobijete 10-12 ručkova. Nas ima mnogo, volimo grašak i često ga jedemo, pa posejemo i više.
ČUVANJE SEMENA
Grašak se ne ukršta sa drugim sortama. Kakvo seme ste posejali, takvo će biti u mahuni. Može se samo desiti da bude krupnije ili sitnije, u zavisnosti od uslova u kojim je rastao. Zato je grašak jedna od biljaka kod kojih se najlakše skuplja seme – jednostavno ga ne uberete već ostavite da se cela biljka sa sve mahunama osuši, pa zatim prikupite seme. Suvo seme je podložno napadima insekata, pa ga mnogi čuvaju u zamrzivaču. To možda zvuči čudno, ali šta mislite kako u prirodi seme divljeg graška provodi zimu?
ISHRANA ŽIVOTINJA
Definitivno nije ekonomično da gajite grašak u bašti iza kuće da biste ga dali životinjama. Ali one bi ga veoma cenile – grašak je prepun proteina i ugljenih hidrata, a kokoške ga rado kljucaju. Umesto graška, za potrebe životinja može se nabaviti graškov rođak – grahorica, čiji se zeleni delovi koriste za ishranu stoke, a i seme bogato proteinima može da se daje raznim životinjama, pa i kokoškama.
